IV Uvod u pravilnu ishranu – pojam masti (masnoće u telu)
Masti (daju telu energiju)
1 g masti = 9 kCal
- Masnoće u telu
Masnoće i holesterol se ne mogu razložiti ni u vodi ni u krvi. Telo zaobilazi ovaj hemisjki problem tako što pakuje masti i holesterol u male pakete obložene proteinima koje nazivamo lipoproteinima. Iako lipoproteini mogu da sadrže popriličnu količinu masnoća, oni se lako mešaju sa krvlju i putuju kroz krvotok. Neki od ovih elemenata su nalik na oblake a drugi su mali i zgusnuti.
Najbitniji su sledeći oblici lipoproteina:
- lipoproteini male gustine – LDL (Low Density lipoprotein);
- lipoproteini velike gustine – HDL (High Density lipoprotein) i
- trigliceridi.
Lipoproteini male gustine (LDL)
Lipoproteini male gustine nose holesterol od jetre do ostalih delova tela. Ćelije se kače na ove elemente da bi izvukle masti i holesterol iz njih. Kada ima previše LDL-a u krvi ovi elementi se mogu taložiti na zidovima srčanih arterija i na taj način smanjiti protok krvi. Kada se tako formiran plak odlomi on može da začepi krvni sud i da izazove srčani ili moždani udar. Zbog ovoga se LDL često naziva lošim ili štetnim holesterolom.
Lipoproteini velike gustine (HDL)
Lipoproteini velike gustine sa druge strane izbacuju holesterol iz krvotoka, LDL-a i sa arterijskih zidova. HDL je kao kamion đubretarac krvnog toka. Zato se često naziva dobrim ili zaštitnim holesterolom.
Trigliceridi
Trigliceridi sačinjavaju većinu masti koje konzumiramo kroz hranu i koja se nalazi u krvotoku. Kao glavno sredstvo dopreme masti ćelijama, trigliceridi su bitni za zdravlje. Kao sa većinom stvari ni previše triglicerida u krvotoku nije zdravo.
Uglavnom, što je LDL niži a HDL viši to su bolji izgledi da sprečimo srčana oboljenja i druge hronične bolesti. Na količinu LDL-a u krvi možemo da utičemo zavisno od toga koje vrste masti unosimo kroz hranu, jer određene vrste masnoća imaju sposobnost da smanjuju a druge da povećavaju LDL.
Text by: S.B. (Sva prava zadržana.)
Photo by: Google