V Uvod u pravilnu ishranu – pojam masti (masnoće u hrani)

Masti (daju telu energiju)

1 g masti = 9 kCal

• Masnoće u hrani

Masti predstavljaju važan sastojak hrane – daju organizmu energiju, učestvuju u građi omotača svake ćelije i mnogih hormona i služe za rastvaranje nekih vitamina.

Masti možemo grubo podeliti na: zasićene i nezasićene.

• Zasićene masnoće (loše masnoće)

Zasićene masnoće se nalaze u životinjskim namirnicama kao što su meso (stočno, živinsko), neke vrste ribe, mlečni proizvodi i jaja. Crveno meso i mlečni proizvodi su glavni izvor zasićenih masti u našoj ishrani. Uticaj ovih vrsta masnoća na zdravlje je veoma veliki i može se ilustrovati na primeru holesterola. Holesterol je supstanca koja se nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla, slična je vosku, a u organizmu se koristi pri metabolizmu i kao osnova mnogim hormonima. Kada jedemo hranu  bogatu zasićenim masnoćama količina holesterola u krvi postaje veća i time se povećava i količina čestica masnoća koje se nalaze u krvotoku i koje počinju da se talože („lepe“) u zidovima krvnih sudova i da ih polako sužavaju. Što ovaj proces,  poznat kao ateroskleroza, više napreduje to se krvni sudovi sve više sužavaju i krv i kiseonik imaju sve više smetnji da dođu do pojedinih tkiva i organa što uzrokuje njihovu slabiju ishranjenost. Na kraju može doći do potpunog začepljenja jednog ili više krvnih sudova. Tkiva koja su ovi krvni sudovi snabdevali krvlju i kiseonikom počinju da odumiru a kada su u pitanju srce i mozak može doći do srčanog napada ili izliva krvi u mozak.

• Nezasićene masnoće (dobre masnoće)

Najčešće se  nalaze u povrću, biljnom ulju i mnogim vrstama ribe i veoma  su korisne za organizam jer povećavaju izlučivanje holesterola preko debelog creva i tako smanjuju njegovu koncentraciju u krvi. Takođe smanjuju i nivo ateroskleroze u koronarnim arterijama koje su zadužene za ishranu srca. Međutim, i nezasićene masti treba štedljivo koristiti. U principu danas važi pravilo da treba biti oprezan sa bilo kojom vrstom masti i namirnica koje ih sadrže.

•  Trans masne kiseline

Prvo mesto po štetnosti drže namirnice bogate tzv. trans masnim kiselinama a to su čvrsti margarini i biljne masti. Masnoće iz čvrstih margarina i biljnih masti su dva puta lošije od zasićenih masnoća. Zašto je to tako, opet se može videti na primeru holesterola.

• Hidrogenizovane masnoće

Hidrogenizovane masnoće su biljne masnoće koje su hemijski promenjene dodavanjem hidrogena (hidrogenizacija), sa svrhom da se učvrste. Pretvaranje tečnog ulja u čvršći oblik čini ga stabilnijim za korišćenje u proizvodnji hrane. Izvori hidrogenizovanih masnoća su neki margarini za kuvanje, keksi, kolači, pite i kokice te većina ulja za prženje.

Text by: S.B. (Sva prava zadržana.)
Photo by: Google